Operacija trećeg krajnika

Operacija trećeg krajnika (adenoidektomija) je hiruška procedura odstranjivanja trećeg krajnika (adenoida) koja se izvodi u opštoj anesteziji kroz usnu duplju (nema rezova na koži i vidljivih ožiljaka).

Adenoidne vegetacije – treći krajnik, predstavljaju epifarinksne tonzile, smeštene su na zadnjem zidu nosnog ždrela (epifarinksa) iznad krova usta, a iza nosa.

Metoda izbora je hiruško lečenje (adenoidektomija) i ova intervencija se izvodi u opštoj (endotrahealnoj anesteziji).

Detetu ne bi trebalo davati lekove kao što je Aspirin ili lekove koji sadrže supstancu ibuprofen sedam dana pre intervencije, jer je to prevencija od krvarenja, a nekoliko sati pre operacije dete bi trebalo da prestane da jede i pije.

Lekar će koristiti hiruške instrumente za uklanjanje adenoida kroz usta deteta, tako da nema rezova i vidljivih ožiljaka.

Operacija trećeg krajnika traje oko 30 minuta do 1 sat, ali oporavak od anestezije može potrajati nekoliko sati.

Posle adenoidektomije na mestu adenoida dolazi do stvaranja belih fibrinskih naslaga koje same otpadaju kada dođe do epitelizacije tkiva ispod njih. One nisu znak infekcije i ne smeju se nasilno mehanički skidati jer može doći do obilnog krvarenja.

Prilikom otpusta iz bolnice dobiju se uputstva u vezi sa higijenom, ishranom i režimom mirovanja.

Za to vreme je važno da dete pije mnogo tečnosti, jede umirujuću i mekanu hranu (sladoled, puding, pasiranu hranu).

Potpuni oporavak od intervencije traje dve do tri nedelje.

U postoperativnom period može se javiti blaža povišena temperature, bolovi u ušima, bolovi prilikom gutanja, što sve prolazi primenom analgetika i antipiretika.

Potencijalne komplikacije koje se mogu javiti su:

• postoperativno krvarenje (od 1. do 21. dana dok ne zarastu rane na operativnom polju – vreme kada spadaju fibrinske naslage),
• infekcija rane (bol, otok, crvenilo sluznice oko operativne rane),
• promene u glasu (posledica poremećaja mekog nepca i manifestuje se kao hipernazalnost, promene su prolazne i glas se vraća u normalu),
• retko dolazi do povrede jezika, nepca.

Adenoidi su deo imunog sistema i pomažu u zaštiti od virusa i bakterija kod dece. Kod većine dece „treći krajnik” je blago uvećan kao posledica imunološke reaktibilnosti, ali nema svako dete afunkcionalnu hipertrofiju.

Regresija ovog tkiva javlja se između 12. i 16. godine (krajem puberteta). Ovo je najčešće oboljenje odojčadi i male dece limfatične konstitucije. Faktori koji dovode do uvećanja trećeg krajnika su ponavljane infekcije nosa i ždrela, neadekvatna ishrana.

Simptomi zapaljenja trećeg krajnika (adenoitisa) variraju u zavisnosti od uzroka infekcije i mogu se pojaviti iznenada ili postepeno. Najčešći simptomi adenoitisa su:

• obostrana nazalna opstrukcija, poremećaji disanja na nos,
• disanje na usta,
• bučno disanje,
• noćno hrkanje,
• nazalni govor,
• deca su plačljiva i razdražljiva (zbog lošeg sna), a zbog lošeg apetita slabije napreduju,
• slabija koncentracija (u školi pokazuju slabiji uspeh),
• periodi apnee (prestanka disanja tokom spavanja na nekoliko sekundi),
• karakterističan izgled (adenoidni facijes): bleda koža lica, veliki podočnjaci, otvorena usta, iz nosa se sliva sluzavognojav, mukopurulentan sekret, adinamična su)
• opstrukcija tube auditive,
• recidivirajući akutni otitis,
• hronični sekretorni otitis usled hronične zapušenosti nosa,
• različiti stepeni teškog konduktivnog oštećenja sluha.

Odluka o operaciji se često zasniva na učestalosti, intezitetu i ozbiljnosti simptoma koji se javljaju kod deteta. Specijaliste otorinolaringologije će doneti odluku o operaciji ako dete ima česte infekcije – najmanje pet epizoda godišnje tokom dve godine, veliki broj propuštenih školskih dana.

• Adenoidektomija se izvodi u opštoj anesteziji, kroz usnu duplju (nema vidljivih rezova, ni ožiljaka)
• Nakon intervencije važno je pridržavati se higijensko-dijetetskog režima i neophodno je da dete miruje nekoliko dana.