Zbog njihove složenosti, izvođenju testova se pristupa posle isključivanja drugih uzroka niskog rasta, posebno hipotiroidizma i njegove adekvatne supstitucije tiroksinom.
Kod dece sa izolovanim nedostatkom hormona rasta rezultat jednog stimulacionog testa treba potvrditi još jednom, ali drugačijim stimulacionim testom.
Stimulacioni testovi se izvode uvek u bolnici i pod strogim nadzorom osobe sa iskustvom (pedijatra endokrinologa) posle noćnog gladovanja.
Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetskih činilaca i niza faktora iz okoline. Normalno je rast jedan od najpozdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.
Kod dece koja sporo rastu i imaju neko od kliničkih obeležja koja ukazuju na nedostatak hormona rasta, potvrda dijagnoze je, prema savremenom pristupu, prvenstveno zasnovana na biohemijskim kriterijumima, odnosno nalazu subnormalne sekrecije hormona rasta u najmanje dva stimulaciona (provokaciona) testa.