Najčešća pitanja i dodatne informacije
Definicija usluge – šta je pregled, intervencija
FNAB je bezbolna, minimalno invazivna dijagnostička procedura kojom se pomoću tanke igle, a pod kontrolom ultrazvuka uzima mala količina sadržaja iz čvora u štitastoj žlezdi, koji se potom šalje na dalju citološku obradu.
Kako se izvodi (obavlja) pregled, intervencija
Procedura se izvodi u ultrazvučnoj ordinaciji, izvodi je specijalsta radiolog ili endokrinolog.
Potrebno je da pacijent oslobodi vrat i skine sav nakit. Pacijent je u ležećem položaju (na leđima), pri čemu je potrebno da bude miran, ne govori, ne guta pljuvačku, ne kašlje. Koža vrata u predelu štitaste žlezde se dezinfikuje i može se koristiti lokalni anestetik.
Zatim lekar tankom iglom („fine needle”) na mestu koje se određuje ultrazvučnom sondom, uzima uzorak čvora štitaste žlezde.
Igla koja se koristi je izuzetno tanka, te su komplikacije retke. Najčešće se ispoljavaju u vidu bola na mestu uboda, otoka ili crvenila, vrlo retko krvarenja.
U slučaju da pacijent primeti promenu u boji glasa, otežano disanje ili jak bol u predelu vrata, potrebno je da se odmah javi lekaru.
Nalaz biopsije stiže nakon 7–14 dana. Lekar će na osnovu nalaza biopsije postaviti tačnu dijagnozu, propisati terapiju ili dati savet o daljem operativnom lečenju.
Kada se zakazuje i zbog čega se obavlja – simptomi, bolesti, stanja
Čvorovi u štitastoj žlezdi (tiroidni nodusi) predstavljaju jasno ograničene promene u strukturi štitaste žlezde. Oni se mogu javiti kako kod povećane funkcije i veličine štitaste žlezde (Bazadovljeva bolest), tako i kod smanjene funkcije štitaste žlezde (Hashimoto tireoiditis).
Čvorovi u štitastoj žlezdi najčešće se dijagnostikuje ultrazvučnim pregledom. Kada se na ultrazvučnom pregledu štitaste žlezde dijagnostikuje postojanje čvorova, biopsija FNAB se obavlja da bi se ustanovila karakteristika čvora i postavila konačna dijagnoza.
Na ovaj način će se napraviti razlika između benignih i malignih promena. Najveći broj malignih promena štitaste žlezde se uspešno leče operativno u slučaju da se otkriju u ranoj fazi oboljenja.
Oboljenja štitaste žlezde se javljaju češće u ženskoj populaciji (osam do deset puta veća učestalost nego kod muškaraca), ali i u muškoj populaciji njihova učestalost nije mala i treba obaviti rutinske pretrage (ultrazvučnu dijagnostiku i laboratorijske analize hormona) jer se procenjuje da oko 40% problema sa štitastom žlezdom kod muškaraca ostane neprepoznato.
Važne napomene za pacijente
- Ukoliko koristite lekovekoji sprečavaju zgrušavanje krvi (Pradaxa, Aspirin, Xarelto, Plavix, Farin, Sincum, Sintrom, Eliquis) potrebno je da u dogovoru sa lekarom obustavite njihovo uzimanje 7 dana pre procedure
- Potrebne su laboratorijske analize: kompletna krvna slika (KKS) i faktori koagulacije (INR, PT, aPTT).
- Procedura traje oko 30 minuta i nakon nje pacijent je u mogućnosti da nesmetano obavlja dalje aktivnosti
- Preporuka je da pacijenti ponesu prethodnu medicinsku dokumentaciju na uvid lekaru.
Naš tim iskusnih stručnjaka
